MAMOGRAFIJA-NIJE LOSE ZNATI OVO

MAMOGRAFIJA

Mamografija je najdelotvornija, neinvazivna, rentgenska metoda pregleda dojki, kod koje se koristi specijalno projektovan rentgenski aparat (mamograf), kojeg odlikuje posebno konstrusana rentgenska cev koja emituje zrake male energije (oko 20 kV). Upotrebljava se kao klinička mamografija - u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke - u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i kao scrining mamografija - metoda probira kod asimptomatskih pacijentkinja.

Mamografija je medicinska tehnika koja se koristi posebno podešenim niskim dozama X zraka uz visoki kontrast i filmove visoke rezolucije koji omogućavaju stvaranje slike unutrašnjeg tkiva dojke. Na tim slikama mogu se jasno uočiti promene koje već jesu kancerogene ili koje bi to mogle da postanu. Tokom samog postupka dojka se smesti između dve ploče koje je pritisnu, ponekad i do granica bola, ali taj postupak je neophodan da bi se izjednačila gustoća tkiva i uočile eventualne i najmanje nepravilnosti. Takođe na taj način se smanjuje i količina radijacije koja je potrebna, jer za prolaz kroz tanji sloj tkiva potrebna je manja količina X zraka. Osim toga i čvrst pritisak smanjuje mogućnost pomeranja tako da su slike jasnije i preciznije i nije potrebno ponavljati snimanje.
Dojke su izložene niskoj dozi radijacije od 0,1 do 0,3 RAD-a (radiation absorbed dose) po slici, što je otprilike koliko naše celo telo primi usled normalne radijacije Zemlje na severnoj polulopti, tokom 6 meseci. Kao i kod bilo kojeg postupka dijagnostike X zracima, tamo gde je tkivo gušće apsorbuje se nešto od energije radijacije. Manje gusto tkivo propušta više radijacije. Kontrast koji se dobije na slici označava različite gustoće tkiva koje predstavljaju promene, koje se ne mogu se otkriti ručnim pregledom.

Mamografija se koristi i za scrining, tj. grupne preventivne dijagnosticke preglede. Na preventivne preglede idu žene koje nemaju nikakvih simptoma i obično se rade po dve slike svake dojke. Takvi pregledi obično otkriju kvržice koje se ne mogu napipati ručnim i samostalnim pregledima, pa se procenjuje da u dobi između 40 i 50 godina preventivni pregledi mogu smanjiti rizik od smrtnosti usled ranog otkrivanja i intervencije za oko 20%. U starijoj dobnoj grupi od 50 do 60 godina taj postotak je čak i viši, između 25 i 30%. Stručnjaci preporučuju regularne mamografije za žene iznad 40 godina iako ne postoji koncensus koje su optimalne frekvencije pregleda. U svakom slučaju svi se slažu da bi to trebalo biti jednom u godini ili jednom u dve godine.

Dijagnosticka mamografija radi se kad već postoji neka sumnja, kada žena oseća određene promene ili kad prethodni preventivni mamogrami pokažu potrebu za to. Dijagnosticki mamogrami su ekstenzivniji, te je izloženost X zracima nešto viša, ali i dalje doze nisu veće od 0,3 rada.

• Razlikuju se nativna mamografija, kod koje se obavlja snimanje dojki bez upotrebe dodatnih pomoćnih ili kontrastnih sredstava, MR-mamografija i scinti-mamografija.
  
  Kod nativne mamografije vrlo je važno pravilno nameštanje dojki kod snimanja. Pri tome se obavezno koriste dva položaja: profilni i kraniokaudalni. Veoma je bitno da se prikaze cela dojka, jer se tumori mogu nalaziti blizu stene prsnog koša i ostati neotkriveni. Dijagnosticka tačnost ove metode procenjuje se na 85 - 90%. Ako se nešto na mamogramu (rendgenski snimak dojki) naziva verovatno dobroćudnim izgledi da će to biti rak manji su od 2%. Postotak lažno pozitivnih mamograma (koji pokazuju nešto abnormalno ali nemalignog karaktera) je 6 - 10%.
• Galaktografija je vrsta mamografije kada se koristi kontrastno sredstvo koje se ubrizgava u mlečne kanaliće. Tehnika je narocito pogodna kod patološkog iscedka iz bradavica dojke.
• MR-mamografija (MRM) koristi tehniku magnetne rezonancije. Pri tome pacijentkinja leži na specijalno projektovanom stolu u položaju na stomaku. Radi se 30 do 50 preseka pre i nakon injekcije paramagnetskog kontrastnog sredstva (Gd-DTPA). Radi se o posebnoj metodi čija dijagnosticka tačnost doseže oko 98% za invazivne malignome preko 4 mm. Ova tehnika je naročito primenjena u diferencijalnoj dijagnostici recidiva, odnosno ožiljkastih promena na dojci, multifokalnih ili bilateralnih promjena, u proceni preoperativnih rezultata kod neoadjuvantne primene hemoterapije ili zračenja, kod negativnog nalaza mamografije i pozitivne punkture limfnih čvorova aksile, kao i kod dojki s implantatima, gde je nativna mamografija nemoćna. MRM nije screening metoda zbog nejasne specifičnosti i visoke učestalosti pozitivnih rezultata kod dobroćudnih nalaza dojke (fibroadenom, proliferirajuća mastopatija, adenoza i upala dojke).
• Scinti-mamografija je nuklearno-medicinska analiza, što znači da se radioaktivna test-supstanca (methoxy-isobutyl-isonitril MIBI vezan na tehnecijum-99m) ubrizgava intravenski i potom prati njeno nakupljanje u dojkama. Tumorske stanice vezuju Tc-99m-MIBI u velikoj količini, što je potom lako uočljivo na mamogramu. Osetljivost ove metode je 80 - 96% i specifičnost 84 – 100%, a primena je ograničena kod vrlo malih karcinoma. Narocito se preporučuje kod mladih pacijentkinja s vrlo gustim žlezdastim parenhimom, kod kojih je nalaz nativne mamografije negativan.
• Digitalna mamografija (FFDM) koristi kompjutersku sliku dojke, dobijenu nakon konverzije rentgenskog snimka u digitalnu sliku. Pri tome kompjuterska tehnika posebno dozvoljava proučavanje detalja slike, koji se po potrebi mogu uvećavati ili isecati i upoređivati s ranijim nalazima. Digitalna mamografija smanjuje dozu radijacije i omogućuje bolje snimanje tkiva dojke, te povećanje određenih mesta na slici radi bolje analize.
• Ova dijagnosticka metoda se koristi:
  • u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke
  • u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i
  • metoda grupnog snimanja kod asimptomatskih pacijentkinja -Screening.

Pri mamografiji žene su izložene veoma malim dozama radijacije, ali ipak postoje određeni strahovi da bi čak i ta količina mogla izazvati mutacije na DNA i posledično tome karcinom. Mamografija se smatra klasičnim primerom «trgovine» ili zamene rizika za koristan rezultat. Naime uz veoma mali rizik da mamografija stvarno izazove neki maligni poremećaj, žena dobija potencijalni beneft otkrivanja ima li već bolest i to u stadijumu koji se lako i uspešno leči. Rizik kod mamografije je toliko nizak, u suprotnosti koliko je rizik od raka dojke visok, da se danas u medicinskoj i naucnoj zajednici smatra kako korist mamografije višestruko nadilazi sve rizike koje ova tehnilogija ima.

Ispravno indikovana i tehnički kontrolisana digitalna mamografija ne uzrokuje karcinom dojke.

Rak dojke je u gotovo svim populacijama u samom vrhu vodećih uzroka smrtnosti kod žena, smatra se da će svaka osma do deseta žena oboleti od raka dojke. Naravno taj rizik je individualan i ako postoji istorija bolesti u porodici viši, a može biti i manji.

Rizik raste sa starosnim dobom pa su izgledi za oboljenje:

• U dobu od 40 godina 1:1200
• U dobu od 50 godina 1:590
• U dobu od 60 godina 1:420
• U dobu od 70 godina 1:330
• U dobu od 80 godina 1:290

Zato se prva mamografija preporučuje u starosnom dobu iznad 40 godina, a tada se i tkivo dojke počinje menjati, gubi na gustini, što mamografiju čini preciznijom i slike jasnijima. Dojke sa mnogo gustog, žlezdanog tkiva kao što je u mlađih žena često slucaj, su neprikladne za mamografsku pretragu. Sigurnost dijagnostike može biti svega 65 %. To je i razlog da se kod mlađih žena češće radi ultrazvuk dojki. Sigurnost mamografije je međutim kod starijih žena visoka, oko 85 %, a u kombinaciji s ultrazvukom iznosi i do 95%.

Broj preventivnih pregleda zavisi i od porodicne anamneze, ali na žalost i od financijskih prilika pojedinih zdravstvenih ustanova, broju i dostupnosti mamografskih aparata. Na žalost zna se da siromašnije i manje obrazovane žene ređe idu na mamografiju, a isto tako se zna da u slučajevima kada se kasno otkriju, tumori mogu biti i do dva puta veći nego da su preventivni pregledi bili obavljeni na vreme.

Kod nas se mamografija može obaviti u skoro svim kliničkim bolničkim centrima, a tamo gde to nije moguće dolaze mobilni mamografi zavoda ministarstva zdravlja.

Sledeći mamografski nalazi ukazuju na mogucu malignost celija

• povećana gustina
• nepravilne ivice čvora
• nepravilne nakupnine kalcijuma oko čvora (mikrokalcifikati)

Mamografija se u slučaju pojave bilo kakvih sumnjivih simptoma ili uočljivih ili palpabilnih promena može i treba uraditi kod svih pa i mlađih žena, ali tada je treba uraditi između 4. i 8. dana od početka menstrualnog procesa kada su dojke najmanje nabrekle pa ih je teško i dodatno bolno pritisnuti, a ako se pravilno ne stisnu slike mogu biti neprecizne.

Gotovo uvek kod mlađih žena mamografiju je potrebno dopuniti ultrazvučnim pregledom, a neki stručnjaci čak ultrazvučni pregled preporučaju kao bolju i jedinu metodu za pregled i rano otkrivanje tumora kod mlađih žena. Mamografiju uvek treba učiniti pre bilo kakvih intervencija na dojki kao što su punkture ili biopsije (uzimanje uzorka tkiva invazivnim putem).

Obavezno upozoriti doktora o mogućoj trudnoći.

Pre snimanja ne nanositi dezodoranse, pudere ili bilo kakve losione u predelu ispod pazuha, jer se te supstance mogu pojaviti na slikama kao nakupnine kalcifikacija i dati pogrešne informacije radiologu.

Uvek upozorite svog doktora na sve simptome ili probleme koje osećate i obavezno čuvajte sve ranije snimke radi kasnijeg uporedjivanja.

Svakako upozorite doktora ako imate uvećane grudi protezama, jer je u takvim slučajevima potrebno dodatno iskustvo onoga ko snima mamogram. Implanti menjaju sliku kako se prirodno tkivo pojavljuje, jer X zraci ne prolaze kroz silikon i on može blokirati pogled na tkivo ispod ili iza njega, pogotovo ako je implant postavljen ispred a ne iza prsnog mišića.