Voće i povrće
Jedete li dovoljno voća i povrća?
Zašto je neophodno da jedete i voće i povrće
Voće i povrće sadrži prirodna biljna jedinjenja koja održavaju telo zdravim, i najkorisnije je kada uvrstimo različite vrste voća i povrća u ishranu.
Ukoliko niste veliki ljubitelj povrća, pomislićete da to možete da nadoknadite tako što ćete jesti mnogo voća. Jasno je zašto biste to pomislili – uvek ih pominjemo zajedno, i pošto su oboje biljnog porekla i spadaju u zdravu hranu, skloni smo da pretpostavimo da se mogu međusobno zameniti po pitanju hranljivih materija koje sadrže.
To je donekle tačno. Vitamin C se nalazi i u bobicama i u brokoliju, kalijuma ima i u cvekli i u bananama. Međutim, u voću i povrću se nalazi i veliki broj (različitih) fitonutrijensa – prirodnih biljnih jedinjenja koja igraju ulogu u telesnom zdravlju. Ukoliko jedemo i voće i povrće, veća je verovatnoća da ćemo uneti mnogo različitih fitonutrijensa.
Fitonutrijensi daju ukus i boju voću i povrću. Kada vidimo koliko različitih boja i ukusa postoji među voćem i povrćem, postaje jasno da nisu onoliko slični koliko mislimo, i da nisu isključivo izvor vitamina i minerala.
Tako bobice i brokoli izgledaju slični kada uzmemo u obzir sadržaj vitamina C, ali po pitanju fitonutrijensa su veoma različiti. Bobice su crveno-purpurne boje zato što sadrže antocijanine – kojih ima više u voću nego u povrću. S druge strane, izotiocijanati su razlog za jak miris brokolija, kupusa i kelja. Ovih fitonutrijensa nema u voću. Još jedan od prirodnih pigmenata, likopen, daje crvenu boju voću kao što je paradajz (da, paradajz je voće), crvenom grejpfrutu i guavi, ali teže ćete ga naći među povrćem.
Mnogo ljudi smatra da kada jedemo voće ILI povrće, to je isto kao da jedemo oboje. Iz prethodnih primera je jasno da jedino raznovrsnom ishranom uzimamo najveći mogući broj hranljivih materija.
NEPROPUSTITE OVO
JEDAN KLIK 0,50 $ -DESET KLIKA= 5 $ NA DAN-NAJBOLJA ZARADA
PREZIME- VIC
Umrla Piroćancu žena, i ode on u opštinu da promeni ženi ime. Otišao kod službenice te će ona njemu:
• Dobro, kako hoćeš da se zove tvoja žena?
• Prvo, ona je umrla i neće više da se zove, a drugo, ja hoću samo prezime da promenim.
• Pa dobro čoveče, šta će ti to?
• Ma naš’o sam mlogo lepi polovni spomenici, al’ nikako ne mogu da ugodim prezime!
Umrla Piroćancu žena, i ode on u opštinu da promeni ženi ime. Otišao kod službenice te će ona njemu:
• Dobro, kako hoćeš da se zove tvoja žena?
• Prvo, ona je umrla i neće više da se zove, a drugo, ja hoću samo prezime da promenim.
• Pa dobro čoveče, šta će ti to?
• Ma naš’o sam mlogo lepi polovni spomenici, al’ nikako ne mogu da ugodim prezime!
Нема коментара:
Постави коментар